Jelena Marković

Biografija predavača

Jelena Marković je rođena u Valjevu, 10.11.1996. godine. Valjevsku gimnaziju, specijalizovano matematičko odeljenje, upisala je 2011. godine, a završila 2015. godine kao učenik generacije. Matematički fakultet, smer Računarstvo i informatika, upisala je oktobra 2015. godine. Položila je sve ispite predviđene planom i programom studija u roku sa prosečnom ocenom 9,35.

Odmah nakon diplomiranja angažovana je kao saradnik u nastavi na Matematičkom fakultetu. Tokom školovanja, učestvovala je na 6 državnih takmičenja u A kategoriji iz matematike, fizike iprogramiranja. Kao student, na takmičenju MATF++ koje je organizovao Matematički fakultet osvojila je treće mesto sa svojim timom Int3. Bila je nosilac Dositejeve stipendije. Održala je nekoliko predavanja u Istraživačkoj stanici Petnici i na Matematičkom institutu SANU.

Master tezu pod nazivom “Algoritmi za pronalaženje konveksnog mnogougla najmanjeg obima koji preseca dati skup duži“ odbranila je 2020. godine sa ocenom 10. Iste godine izabrana je u zvanje asistenta. Držala je časove vežbi iz sledećih predmeta: Prevođenje programskih jezika, Arhitektura računara 1, Uvod u veb i internet tehnologije, Programiranje 2, Veb programiranje, Programiranje za veb (osnovne studije) I Konstrukcija i analiza algoritama 2, Geometrijski algoritmi, VLSI superračunari, Upravljanje projektima u industriji i nauci, Istraživanje podataka u bioinformatici (master studije).

Trenutno je student doktorskih studija, a oblasti naučnog interesovanja su joj interaktivno i automatsko dokazivanje teorema i programiranje ograničenja.

Osim na fakultetu, zaposlena je kao profesor u Računarskoj gimnaziji gde predaje Primenu računara 3. Tri godine za redom, učestvovala je na Državnom seminaru za nastavnike matematike i informatike koji organizuje Društvo matematičara Srbije. Teme koje je tom prilikom odabrala za svoja predavanja bile su: Prilagođeni zadaci iz linearnog programiranja za srednjoškolce, Matematička indukcija, Kornjača grafika – pajton, Primena površine u rešavanju zadataka.

Često organizuje naučnopopularna predavanja, programerske radionice i aktivno učestvuje u pripremama učenika za takmičenja iz matematike i programiranja.

Kratak intervju sa predavačem

Šta Vas je inspirisalo da postanete predavač i da delite svoja znanja sa drugima?

Mnogo ljudi koje poznajem imali su negativno iskustvo sa profesorima u školi koji su im govorili da za nešto nisu talentovani ili su im na neki drugi način umanjivali želju za tim predmetom.

Tokom rada u Istraživačkoj stanici Petnici, na seminaru matematike, susrela sam se sa učenicima različitog nivoa znanja i sposobnosti, od učenika sa lošijim ocenama do učenika koji su imali nagrade na Svetskoj matematičkoj olimpijadi. Posle šest dana rada sa mentorima, na gradivu koje ranije nisu videli, svi su postigli iste rezultate i bili su vrlo uspešni. To jasno ukazuje na činjenicu koliko je važna uloga i kvalitet predavača, čiji cilj treba da bude ne samo da prenese znanje, već da to uradi na odgovarajući način.

Koji su Vam najdraži aspekti predavanja i vođenja obuka?
Najdraži deo kod svih predavanja mi je efekat koji ona imaju na publiku, takozvani “eureka” momenat, kada slušalac shvati da određenu pojavu može da posmatra na način na koji to ranije nije činio, ili usvoji pravac razmišljanja koji mu je do tada bio nepoznat. Učinak je potpun ako slušalac iskoristi novo znanje ili novi način razmišljanja da napreduje u učenju ili karijeri.
Kako se Vaše profesionalno iskustvo odražava na način na koji pristupate predavanjima?
Moje profesionalno iskustvo obuhvata rad sa širokim spektrom profila slušalaca. Predavanja sam držala studentima Matematičkog fakulteta, učenicima Računarske gimnazije, učenicima u Istraživačkoj stanici Petnici, učenicima takmičarima na letnjim školama, deci od sedam do deset godina na radionicama, potpunim laicima na naučno-popularnim predavanjima. U skladu sa tim, stekla sam donekle osećaj o težini i interesantnosti određene teme za određenu grupu slušalaca. Radom na fakultetu, upoznata sam sa aktuelnim temama i radovima u oblasti veštačke inteligencije (kojom se bavim na doktorskim studijama), i trudim se da uvek govorim o njima kada god se ukaže prilika za to na predavanjima. Naučila sam da je svako predavanje drugačije i da mnogo možete i kao predavač da naučite od publike. Zato volim da moja predavanja imaju interakciju sa publikom.
Koji su izazovi sa kojima se suočavate kada predajete početnicima?

Svaki predavač koji dobro poznaje temu o kojoj govori često podrazumeva poznatost nekih pojmova. Vrlo je važno imati na umu da početnicima ti pojmovi nisu poznati, i napraviti dobar uvod. Od dobrog uvoda zavisi kako će dalje teći tok učenja. Teme bi trebalo da se izlažu sistematično, od lakših ka težima. Treba biti strpljiv, i ohrabriti slušaoca. Svi smo nekad bili početnici, pa i predavač.

Kako se osećate kada vidite napredak i uspeh polaznika?

Kada vidim uspeh i napredak polaznika osećam se srećno i ponosno što sam uspela da pozitivno utčem na nečiji život i napredak u učenju i karijeri.