Zašto učiti programiranje (i nekoliko zanimljivih činjenica o programiranju)
Zašto učiti programiranje? Ukoliko vam perspektivna karijera i dobra plata nisu dovoljan motiv, probaćemo da vas zainteresujemo.
Koncept programiranja je nastao mnogo ranije od pojave modernih računara. Zapravo, od pojave računara kakve poznajemo. Ipak, prvi računari su stariji od programiranja. Evo kako je to moguće.
Zašto učiti programiranje?
Čovek je od davnina pokušavao da mehanizuje različite aktivnosti kako bi skratio vreme za njihovo obavljanje. Naravno, to se odnosi i na različito računanje. Tako su nastali prvi analogni računari. „Računar“ se dakle prevodi kao „mašina koja računa“. Pojednostavljeno, to bi mogli da budu – kalkulatori. Ali šta je onda analogni računar, verovatno se pitate?
Tu se stvari malo komplikuju. Ali ne previše.
Zamislite mehanički sat. On ima oprugu, sistem zupčanika koji okreću kazaljke jednu u odnosu na drugu preciznom brzinom (tako da, na primer, da bi kazaljka minuta pomerila 1 poziciju, druga kazaljka mora da pređe preko 60 pozicija). Da li ste to zamislili? Odlično, mehanički sat je analogni računar koji – meri vreme. Samo to i ništa drugo.
Dakle, analogni računari su složeni mehanizmi koji se koriste za specifične proračune, od astronomije, do računanja vremena ili nešto sasvim treće.
Najstariji poznati analogni računar je „Mehanizam iz Antikitere“, za koji se pretpostavlja da je nastao u 2. veku pre nove ere. Naučnici i dalje nemaju objašnjenje kako je tako kompleksan mehanizam nastao tako rano. Mehanički satovi i drugi slični mehanizmi se pojavljuju vekovima kasnije. Mehanizam iz Antikitere je zato ostao misterija do danas.
U prvoj polovini 19. veka, britanski matematičar Čarls Bebidž, posle godina proučavanja matematičkih ciklusa, napravio je projekat za mašinu koja bi mogla automatski da obavlja polinomske funkcije. Mašina bi mogla da služi inženjerima, naučnicima i navigatorima i, putem polinoma, mogla je da obavlja različite logaritamske i trigonometrijske funkcije. Nažalost, Čarls Bebidž nije uspeo da je napravi, ali sto godina kasnije, krajem 20. veka, Alan Bromli (australijski istoričar zainteresovan za istoriju računara) uspeo je da konstruiše potpuno funkcionalnu mašinu za računanje, prema planovima Čarlsa Bebidža. Danas se čuva u Muzeju nauke u Londonu.
Prvi programer u istoriji…
…je zapravo programerka. I to čuvena Ada Lavlejs. Ona je zaključila da je Bebidžova računska mašina sposobna da rešava mnogo složenije stvari od jednostavnih proračuna, a njena konstrukcija i dizajn joj omogućavaju da rešava probleme bilo koje složenosti. Algoritam koji je objavila smatra se prvim ikada objavljenim algoritmom dizajniranim da se implementira na računarskoj mašini. Zato se Ada Lovelace smatra prvim programerom u istoriji.
Principi na kojima su nastali prvi računari odredili su moderne digitalne računare i programe. Savremena tehnologija nam omogućava da, bez potrebe za desetinama godina učenja matematike, steknemo veštine programiranja uz pomoć programskih jezika koji se lako uče i koriste.
Ako želite da započnete put programiranja, najbolji način je da počnete SoftUni besplatnim kursom Uvod u Java programiranje.